Veoma je teško krenuti sa nečim potpuno novim i drugačijim od onoga što smo inače radili.
Ako vam kažem da imam diplomu tekstilnog tehničara, verovatno ću mnoge od vas nasmejati, baš kao što se i sama sebi nasmejem kada se osvrnem na proteklih nekoliko godina. Kada se fokusiramo na ono što volimo i živimo svoje snove, zapitamo se, da li je zaista diploma neophodna kako bismo se bavili onim čime želimo.
Moje iskustvo je savršen primer kako uz dosta truda, neformalnog obrazovanja i ljubavi prema onome što radimo možemo da postignemo mnogo više nego što mislimo.
Najlepši stvaralački osećaj je kada vas ništa ne pritiska, kada stvarate zato što želite, a ne zato što morate. Ja sam verovatno jedna od retkih koja je sebi mogla da dozvoli luksuz slobode izbora. Spontano hodajući kroz život, prolazila sam kroz različite faze svoje kreativnosti, od pisanja pesama i eseja, jednog laganog naučnog rada, crtanja, pravljenja i oslikavanja magneta suvenira, pa sve do prirodne kozmetike Lavina, koja je za svoj nastanak, pored kreativnosti, zahtevala mnogo rada i učenja.
Da li su diplome zaista toliko značajne?
Deca nam završavaju fakultete „pro forme“, kupuju vreme, u nadi da će se tokom studija nešto dogoditi, usmeriti ih i u nadi da će se sa svojim znanjem i stečenim diplomama moći da se zaposle i žive od svog rada. Ima onih koji su uspeli da završe fakultet i dobiju posao u svojoj struci, pa još ako su odabrali struku kojom vole da se bave, onda su oni pravi srećnici.
Međutim, sve više je slučajeva gde ne možemo primeniti znanje stečeno tokom niza godina školovanja, i krećemo da radimo ono što moramo, što možemo, kako bismo ispratili tok života. Da li to zaista mora da bude slučaj?
Da li nam je neophodan taj papir kako bismo više poštovali i cenili rad i reči ljudi oko nas?
Često sam bila svedok razgovora u kojima uman čovek govori mudre reči, međutim, kada bi ga sagovornik pitao koju školu ima, a odgovor je da ima samo srednje obrazovanje, sve mudre reči, mudrog čoveka, padaju u vodu, jer nema „papir“ koji bi potvrdio da su mudre reči zaista mudre. Na kraju dana, svedemo sve na jedno parče papira koje samo dokazuje koliko godina školovanja imamo, a ne koliko smo zaista radili i učili zanat ili posao kojim se bavimo i koliko smo dobri u tome.
Moja prirodna kozmetika i put do sreće
Kada imamo ideje i želju, zaista nije tako teško da pronađemo svoj put ka sreći dok radimo ono prema čemu smo strastveni i što nas čini srećnim. Mnogi od nas bili su sposobni da sami izmisle i izgrade posao za sebe i tako naprave dobrobit sebi i svome okruženju. Posao je svuda oko nas, samo je potrebno da ga vidimo i da se dogodi onaj trenutak u našoj svesti koji će otvoriti čitavo prostranstvo mogućnosti. Tako se otvorilo i moje, na livadama planine Tare, na beskonačnom prostranstvu prirode koja nam toliko toga pruža. Da li sam od samog starta bila spremna na ovaj izazov? Sigurno je da nisam. Međutim, ukoliko posvetite nekoliko godina izučavanju biljaka i razumevanju svih benefita koje imaju za ljudski život, naučite da ne odustajete kada je teško, već da tražite inspiraciju iznova i iznova odakle je originalno i
potekla, shvatićete da možete sve. Sa formalnim obrazovanjem ili bez njega.
U nastavku…Od livade lekovitog bilja, do prirodne kozmetike Lavina.